Mislim da imaju dve poruke.Prva i apsolutno dominantna je poštovanje prema Patrijarhu Čoveku Moralu koji su u njemu ovekovečeni na vjeki,vjekov.
Druga u dalekoj pozadini je ona poznata kad Knjaz Miloš pita: Jel se bune? Čauši kažu: Jok,sad ćute!
Miloš :Popuštaj,popuštaj......
Preporuke:
0
0
2
utorak, 24 novembar 2009 15:57
Mirko K.
Sami za sebe kažu, sa gotovo paradnim ponosom, da su ateisti, agnostici, druge vere i, čak, nacije. Mi njih zbog toga ne vređamo, ne pretimo, ne teramo. Ne pljujemo po njihovim maršalskim i oktobarskim ikonama, dok oni našeg blaženopočivšeg patrijarha ocrnjuju i vuku po blatu, sve skarednijim tekstovima i izjavama. Ti naslednici titoizma iz kruga dvojke,
nekada poznati kao "internacionalisti", a danas "mondijalisti" ili, u najmanju ruku, "evroatlantisti", ti profesori i akademici, formirani na nekadašnjim partijskim, večernjim kursevima, danas preimenovanim u Soroševe, se nisu promenili, ostali su isti. Ako im je Srpska Pravoslavna Crkva smetala u ona, kako neće u ova vremena? Zato, u ime dostojanstva, našeg, nemojmo dozvoliti da nas ponovo ponižavaju i nekažnjeno vređaju. Navikli su tako, tokom vunenih decenija i sami se neće dozvati pameti i ljudskoj toleranciji. Moj predlog je da se organizujemo, makar i kao NVO ako ne može drugačije i da ih tužimo za ove silne uvrede i gaženja po našem dostojanstvu. Evo, da počnemo od profesora Tanaska, šta mislite?
Preporuke:
0
0
3
utorak, 24 novembar 2009 16:14
Ivan
U nadi da mi ovaj komentar neće "nestati" kao neki raniji, imam izvesne zamerke na tekst. Prva stvar, Zarković je u pravu, oni koje opisuje nisu. Ali on mora da zna da je među njima i takvih koji su stručniji od njega za oblasti o kojima piše, recimo moj imenjak Čolović; voleli ga ili ne, on znanje o antropologiji i religiji ima. A ljudi iz kruga dvojke jedva čekaju i najsitnije greške na kojima će poentirati, da bi njima opskribili notorne neznalice koje galame umesto njih i umanjile efekat pravedne kritike. I najsitnije, a kamoli vrlo sporan detalj o trajanju hrišćanske religije dva milenijuma. Mi možda volimo tako da mislimo, ali veliko je pitanje da li je čovek ikada zaista prihvatio tu inferiornost u odnosu na sakrum na kojoj se zasniva religija, ili su funkcionalisti bili u pravu kad su tvrdili da su ljudi primali religiju jer im je ona koristila. Da li bi Nemanjići (koje tako mi zovemo, a oni to prezime nisu nosili) morali onoliko da gone patarene (bogumile) i ostale da je čovek zaista tada bio religiozan i da je intelektom prihvatao hrišćanstvo kao isključivu veroispovest? Zaštita vernika na ovom svetu, zaštita vernika na onom svetu i sjedinjenje sa bogom, tri osnovne funkcije religije, ne kazuju nimalo o prihvatanju vere iz duhovnih uverenja, već čisto materijalnih težnji da se kontaktom sa božanstvom čovek "popne" na taj najviši nivo i osigura se. SPC je odavno najznačajnija institucija Srba ne zbog toga što su ljudi ubeđeni u ono što ona propoveda, već otud što u njoj, pa time i u njenoj ideologiji, pronalaze sigurnost, zaštitu. Naposletku, stvar je prosta, oni koji su pronašli tu zaštitu u nekoj drugoj ideji (pritom podržanoj od najvećih ovozemaljskih sila, zapadnih država) nemaju potrebu za pravoslavljem i njegovom protekcijom. Bar do sada je nisu imali, jer poslednjih godina Zapad posustaje i ideološki, pa je takve impozantan broj zemljaka na sahrani patrijarha pretpostavljam prilično potresao i naterao da shvate svu nestabilnost vlastite budućnosti. A bili su tako sigurni...
Preporuke:
0
0
4
utorak, 24 novembar 2009 16:24
Mima
Rat protiv hrišćanstva je počeo davno i sve više se zahuktava, posebno protiv pravoslavlja koje je čuvar najstarije hrišćanske tradicije.To više nije prikriveno ili sporadično delovanje manjih grupa ili pojedinaca, to je otvoreni napad iz svih oružja.Nije samo hrišćanstvo na udaru ali trenutno je ono najranjivije,islam je vrlo rigidan i ne poznaje instituciju sekularizma kao društveno prihvatljivu, naprosto u Alaha i njegovu volju se ne sumnja, to je neoprostivi greh.Na Zapadu, antihrišćanski pokret je zahvatio sve vrste medija, film, muziku, književnost, svi se trude da unize i ponize Boga u nama.Slave se Sodoma i Gomora a ne Maslinska gora niti Golgota.Dovoljno je malo pratiti produkte filmske ili tv industrije.Scenariji su skrojeni tako da je hrišćanstvo uvek na gubitku, osuđivano, ismejavano. odbacivano. Taj ideal prate i naši ,,prosvetitelji" i trude se da ga nadmaše jer ne poznaju pojam hrišćanske slobode već misle da je vrhunska sloboda govoriti i lupetati šta ti padne na pamet.Eto, ovaj narod je izrodio sveca kao što je počivši Patrijarh i u duhu ništavnog nekog Rajića, ali to je razlog da više volimo i poštujemo ovog prvog i to je razlog ,,njihovih" frustracija.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 24 novembar 2009 18:47
Dimitrije
Nije mi jasno zasto je ljudima bitno sta napisu neki anonimusi Pancic, Lukovic ili bilo ko iz plejade novog totalitarizma? Bavite se onima koji imaju sta da kazu a ne onima kojim je posao da provociraju javnost.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 24 novembar 2009 20:01
Dorotej
Za razliku od Pančića, Lukovića i društva sa peščanika, koji ne birajući reči prosipaju uvrede, prof. Rajić je vrlo kulturno izrazio svoje stavove i to je u redu. Ne moramo se slagati. Međutim, ako ne dele rečnik, dele ljubav prema istini. Naime, prof. Rajić reče da nema crkve i manastira u koje ih nisu razvlačili na ekskurzijama, pa bi gledalac stekao utisak da su komunisti zdušno radili na popularizaciji Crkve i klerikalizaciji đaka. Redovno sam išao na ekskurzije, ali mene su vodili u Jajce, Stolice i ostala mesta hodočašća avnojevske Jugoslavije. Od verskih objekata smo samo posetili jednu džamiju u Sarajevu, ali ništa pravoslavno nije smelo da uđe u svest dece.
Za Ivana:
Mogu se složiti da su mnogi zbog puke egzistencije bežali u okrilje Crkve, ali to ne umanjuje značaj o kome se govori u tekstu. Takvi su sad u okrilju neoliberalnog totalitarizma, a sutra će biti tamo gde procene da će imati koristi.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 24 novembar 2009 21:29
Ivan
Da Doroteju, i ja tako mislim. I sada i kada sam pisao prvi komentar mislio sam tako. Ali nije moje da osuđujem one koji vide utehu u Zapadu, ako su punoletni i ako ne boluju od teških mentalnih oboljenja inteligentni - sami su krivi za svoja razočarenja. Terminologijom crkve, i oni sami nose svoj krst, kao i mi, a to što pričaju da su ateisti je nonsens koji najbolje demonstrira upravo krst, isprva kumir, figurica idola. Idol je idol u osnovi, predmet obožavanja, s tim da se njihov zove Bono Voks, Tom Kruz, Barak Obama itd. Ne treba biti grub prema njima ovih dana, jer dve takve figurice, Andre Agasi i Tjeri Anri, upravo su se volšebno raspale. Ali treba ipak primetiti da između takvih osoba i onih koji DANAS vide utehu u SPC ipak postoje razlike. Prva je da pravoslavni Srbi nemaju bolesnu želju da budu društveno prihvaćeni. Izvesnu želju da, ali ne bolesnu, inače bi odabrali jednu od mnogih materijalno sigurnijih organizacija za oslonac. Druga se krije u odgovoru na pitanje a što onda iko bira SPC kad može i nešto "bolje"? Sve to na kraju ipak zavisi od čoveka, od kakvog je materijala napravljen, koliko mu je šta važno u životu. Ja bih se zato pre zabrinuo ako bi se poštovaoci pravoslavlja danas ponašali kao te galamdžije, i obrnuto, kad bi one takve kakve su podržale SPC. Razlika je iz raja izašla, ponekad, a ti tekstovi mi se čine gotovo kao naručeni od crkve da ukažu na tu različitost i istaknu prednosti SPC.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 24 novembar 2009 22:43
Dorotej
Ivane, mi se u biti potpuno slažemo. Nije mi bila namera da osuđujem upravo iz tih razloga koje pominjete, ako je tako izgledalo, pripišimo to mojoj neveštosti sa rečima.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 25 novembar 2009 00:02
Steva Nadrljanski
G. Ivane, mislim da vaš prvi komentar sadrži takođe nekoliko spornih momenata, od kojih su neki metodološki sporni. Prvi od njih je svakako klasična zabuna koje se religiolozi još uvek slepo drže, a to je sam pojam religije. Naime, pod njega se može strpati neizmerno mnogo stvari: religija je i kad sportista veruje u sebe i svoj uspeh pa tome do krajnosti posveti život; religija je i vera u savršeno društvo; religija je i vera npr. u ljudska prava itd. itd. Kad čujem da neko govori o "religiji", ja najpre zapitam: izvinite, ali koja religija? Da li je moguće primeniti iste kriterijume raspoznavanja na npr. totemizam i hrišćanstvo? Apsolutno ne. Religiolozi su stvorili nekoliko shema u okviru kojih se kreću kako bi tu šarenu materiju mogli nekako obuzdati. Naravno, tu je i uzrok promašenosti: dešavalo mi se da mi učeni stručnjaci tumače moju religioznost kako kakvom majmunčetu, upravo na osnovu tih nekoliko manje-više psihologizirnih shema, a ja sam imao osećanje kao da pomoćni fudbalski sudija svojom zastavicom pokušava samozadovoljno da diriguje simfonijskim orkestrom (naravno, moje mišljenje stečeno na osnovu sopstvenog iskustva nije se uzimalo u obzir jer je nenaučno). Otprilike tako doživljavam i npr. vašu shematizovanu konstrukciju o osećanju inferiornosti u odnosu na sakrum kao odliku religioznosti: ne znam da li se to može primeniti, recimo, na šamanizam, ali što se tiče vere koju ispovedam, taj psihologistički pristup je sasvim besmislen. Bez uvrede, ali mi ličite na čoveka koji je u izlogu knjižare video "Kuvar", ali nikad nije jeo, a kamoli kuvao.
Verovatno ste u pravu kad kažete da jedan broj ljudi koji su ispratili patrijarha ne ispoveda njegovu veru, nego ima neke druge "razloge", ali bojim se da je ono što je iznad tih razloga za vas još uvek tamni vilajet. Ostavite "religijske funkcije" na stranu, osakatićete živi život. Kao u slučaju te idolske figurice od koje je kvazinaučno nastao krst kao... kako se to naučno kaže... predmet obožavanja?
Preporuke:
0
0
10
sreda, 25 novembar 2009 00:22
m. -ić
Setite se unijata: Poljski uzurpatori, ne mogući da prevrate porobljeno pravoslavno stanovništvo u zemljama gde su danas Ukrajina, Rumunija, Moldavija, Slovačka, i Belorusija, nametnuli su im vladike i patrijarhe, navodno pravoslavne, ali poljske privrženike i papske podanike. Na osnovu toga, Poljska i dan danas svojata pounijaćene zemlje. Unijati nisu pravoslavni, jer se klanjaju rimskom papi, ali na Zapadu nisu prihvaćeni ni kao rimokatolici. Ostali su tako da vise u nekom teološkom vakumu, nemajući više duhovnu vezu sa svojim korenima, a nemajući nikakve svetovne prednosti od podaništva.
Takva sudbina je vrlo verovatna i za Srbe. U Hrvatskoj je prevraćivanje u rimokatolicizam uspelo mnogo bolje, u današnjoj Srbiji i Bosni nije. No, sada već ima dovoljno papi privrženih vladika, a svedoci smo i da je predsednik, zgodno, baš pred smrt Patrijarha, otišao na razgovorčić u Vatikan. I mislim da je u Vatikanu bilo razgovora o kudikamo važnijim stvarima nego što su to novinari preneli. A pominje se i da će se izbor novog patrijarha poveriti malo pouzdanijim ličnostima nego što su to Hristovi apostoli i Duh Sveti. Znači, verovatno će se njihova (ali ne i naša) preosveštenstva dogovoriti, ili će biti kakve nadri-demokratske ujdurme s opštenarodnim glasanjem, pevanjem i paljenjem prvomajskih lomača. A da je proces unijaćenja već počeo, videli smo tokom prethodnih par godina, s proizvoljnim promenama u liturgijskom služenju, i zabrani rada sveštenicima koji na te proizvoljne promene nisu pristali.
Naravno, pravoslavne niko ne može primorati da idu u pounijaćene crkve. Ali, zarad lenjosti da se svoje čuva i za svoje bori, praznim opravdanjima da se treba reformisati, prihvatiti nekake svetske vrednosti, da ne treba dizati galamu, itd. sve će to proći. Kako je prošao narod, kako je otišla teritorija, otići će i vera. Plan je vrlo precizan, i ostvaruje se postepeno, kako je i predviđeno već dugi niz godina. Svi vidimo, svi znamo, a niko ništa ne radi. Možda tako i treba.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 25 novembar 2009 01:43
Ljubiša Spasojević
Za M.ić
Potpuno ste u pravu. Žuti stubovi ruše poslednji stub srpstva.
Preporuke:
0
0
12
sreda, 25 novembar 2009 02:44
Ivan
@ Dorotej
Ma nije bilo zabune ni jednog trenutka, što se mene tiče odmah sam video da smo manje-više na istim talasnim dužinama.
@ Steva Nadrljanski
Svašta ste napisali i zamešali, verovatno da me malo mučite u pokušajima da nađem neku nit u Vašem komentaru. I pored najbolje volje, nisam u tome uspeo. Žao mi je,
Preporuke:
0
0
13
sreda, 25 novembar 2009 09:30
Steva Nadrljanski
Kad rodoljublje počne da se pretvara u paranoju, onda sve mačke postaju žute. Otvoriš konzervu - iz nje iskrsne papa i belosvetska zavera protiv srpstva i pravoslavlja. I onda je lako uzgajati onu tipično srpsku podelu na naše i na izdajnike, u ovom slučaju, pošto se radi o Crkvi - sluge Vatikana. Pošto je ovo ipak "Politička misao", a ne "teološka misao", neću se bogoslovski baviti udbaškim besmislicama o "menjanju liturgije" o kojima telali nekolicina polupismenih preleštenih kaluđera, nekoliko samozvanih i paranoičnih "pravoslavnih publicista" uz sumnjivu podršku par episkopa koji trenutno dogmatiku ne bi položili ni u bogosloviji, ali imaju izvesne aspiracije; samo ću reći da te navodne "izmene" - u stvari čišćenje od upravo krivovernih katoličkih nanosa u liturgiji koji su nam se namnožili kod nas od 18. veka! - kod nas datiraju najmanje od ave Justina (i to od 30-ih godina prošlog veka!), ali to nikom nije smetalo sve do pred neku godinu, i baš se "slučajno" poklopilo sa perspektivom biranja novog patrijarha. I eto tipično demonskog izvrtanja: oni koji decenijama drže pravoslavlje, oni od kojih ceo pravoslavni svet uči - sad su izdajnici, a izdajnik, naravno, ne može biti patrijarh. Da, u pravu ste, gospodo branitelji i simpatizeri rodoljubivog pravoslavlja, svašta se tu upetljalo, ali ste sasvim naopako shvatili o čemu se radi. Naravno da je lakše obaveštavati se iz talibanskih pamfleta, brošurica, itd. nego pročitati npr. tri debele patrijarhove knjige i čuti njegova razmatranja: inače bi i on morao biti izdajnik!
Tako je sa neznanjem oduvek: ono je obavezni uslov paranoičnog aktivizma. Liturgijom se sad bave i oni koji nikad na istu nisu ni zalutali.
A sad smo saznali i da iza višedecenijskog neofilokalijskog pokreta kod nas stoji glavom Tadić.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 25 novembar 2009 09:38
Steva Nadrljanski
@ Steva Nadrljanski
Svašta ste napisali i zamešali, verovatno da me malo mučite u pokušajima da nađem neku nit u Vašem komentaru. I pored najbolje volje, nisam u tome uspeo. Žao mi je,
Eto, a ja mislio da sam bio više nego jasan.
Sve je OK, hteo sam samo da vam predložim da se u korist živog života (iako me niko nije pitao) manete shematizovanih konstrukata o "religiji" iz svog prvog komentara. Kao čoveku od izvesnog "religijskog" iskustva to mi se učinilo kao lutanje po nekakvom neprirodnom mraku.
Preporuke:
0
0
15
sreda, 25 novembar 2009 11:41
Ivan
Kao što rekoh, teško ćemo se ovde razumeti. Svako svojim putem. Kad nema volje...
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 26 novembar 2009 12:52
Miroslav Đukić
G. Zarković kaže:
"Kako bi Rajić i njegovi istomišljenici reagovali da niko nije došao na patrijarhovu sahranu, tj. da li bi, po istim merilima, to onda tumačili kao znak da je narod oduševljen Crkvom, nikada nećemo saznati,... Zato ćemo, nažalost, neizbežno saznati koja je sledeća gadost koju će Rajić i kompanija plasirati o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer oni ne nameravaju da odustanu od svog rata sa dominantnom srpskom religijom."
Nije ovde reč samo o sukobu sa SPC i pravoslavljem, kao "dominantnom srpskom religijom" (nažalost, Srbi koji su prešli na "nedominantne" religije, kao katoličanstvo i islam, sem par časnih izuzetaka, nisu odavno više Srbi). Ovde je reč o njihovom napadu na samog Boga! Verovatno Rajić&društvo ne bi imali ništa protiv toga da hiljade mladih skojevaca (ili neki drugi "žuti" ekvivalent" izađe na ulice pevajući: "Nosim kapu sa tri roga i ratujem protiv Boga"! Takva parada bila bi prikazana iz svih uglova, u brojnim terminima, a svi prigovori bi bili ućutkani pozivom na "pravo na različitost".
Rat protiv Boga nisu počeli borci i borkinje iz "kruga dvojke", niti njihovi crveni očevi, a neće ni taj rat okončati brzo.Cilj ovog rata je svođenje čoveka na potrošača, građanina, individuu okrenutu sebi i svojim zadovoljstvima. Rekao bih da SPC danas nije najviše ugrožena u BiH, Hrvatskoj, tzv. "državi kosova" ili Montenegru. Glavni napad na SPC danas je upravo u Srbiji, gde se odigrava proces ubijanja Boga u ljudima!
Preporuke:
0
0
17
subota, 28 novembar 2009 00:56
Srđan Božinović
Mislim da se u ovim obračunima sa tzv. "Drugom Srbijom" i posebno njenim predstavnicima u medijima nekako zaboravlja činjenica da je vlast svojim delovanjem stavila SPC u položaj koji joj ne pripada u sekularnom društvu.
Sama SPC je oberučke to prihvatila iz mnogo razloga, od kojih širenje i jačanje uticaja u srpskom društvu a bogami i državi nije najmanji.
Međutim, na taj način se otvorila za sve vrste napada onih koji smatraju (a među njima sam i ja) da predsednici države, premijeri, ministri i šefovi najvećih partija ne bi smeli da pred važne odluke idu na konsultacije i blagoslov u Patrijaršiju.
Tako da, iako se uopšte ne slažem sa načinom na koji se vrši komentarisanje uticaja SPC, načinom koji ide na dušu i profesionalizam tih novinara-krstaša u borbi za "Srbiju evropskih vrednosti" (šta god to značilo), ostaje osnovni problem koji im daje dozu kredibiliteta, koju inače ne bi imali i koju koriste upravo da bi pokušali da "sahrane dva milenijuma", a iz neretko sasvim drugačijih pobuda.
.jpg)
Druga u dalekoj pozadini je ona poznata kad Knjaz Miloš pita: Jel se bune? Čauši kažu: Jok,sad ćute!
Miloš :Popuštaj,popuštaj......
nekada poznati kao "internacionalisti", a danas "mondijalisti" ili, u najmanju ruku, "evroatlantisti", ti profesori i akademici, formirani na nekadašnjim partijskim, večernjim kursevima, danas preimenovanim u Soroševe, se nisu promenili, ostali su isti. Ako im je Srpska Pravoslavna Crkva smetala u ona, kako neće u ova vremena? Zato, u ime dostojanstva, našeg, nemojmo dozvoliti da nas ponovo ponižavaju i nekažnjeno vređaju. Navikli su tako, tokom vunenih decenija i sami se neće dozvati pameti i ljudskoj toleranciji. Moj predlog je da se organizujemo, makar i kao NVO ako ne može drugačije i da ih tužimo za ove silne uvrede i gaženja po našem dostojanstvu. Evo, da počnemo od profesora Tanaska, šta mislite?
Za Ivana:
Mogu se složiti da su mnogi zbog puke egzistencije bežali u okrilje Crkve, ali to ne umanjuje značaj o kome se govori u tekstu. Takvi su sad u okrilju neoliberalnog totalitarizma, a sutra će biti tamo gde procene da će imati koristi.
Verovatno ste u pravu kad kažete da jedan broj ljudi koji su ispratili patrijarha ne ispoveda njegovu veru, nego ima neke druge "razloge", ali bojim se da je ono što je iznad tih razloga za vas još uvek tamni vilajet. Ostavite "religijske funkcije" na stranu, osakatićete živi život. Kao u slučaju te idolske figurice od koje je kvazinaučno nastao krst kao... kako se to naučno kaže... predmet obožavanja?
Takva sudbina je vrlo verovatna i za Srbe. U Hrvatskoj je prevraćivanje u rimokatolicizam uspelo mnogo bolje, u današnjoj Srbiji i Bosni nije. No, sada već ima dovoljno papi privrženih vladika, a svedoci smo i da je predsednik, zgodno, baš pred smrt Patrijarha, otišao na razgovorčić u Vatikan. I mislim da je u Vatikanu bilo razgovora o kudikamo važnijim stvarima nego što su to novinari preneli. A pominje se i da će se izbor novog patrijarha poveriti malo pouzdanijim ličnostima nego što su to Hristovi apostoli i Duh Sveti. Znači, verovatno će se njihova (ali ne i naša) preosveštenstva dogovoriti, ili će biti kakve nadri-demokratske ujdurme s opštenarodnim glasanjem, pevanjem i paljenjem prvomajskih lomača. A da je proces unijaćenja već počeo, videli smo tokom prethodnih par godina, s proizvoljnim promenama u liturgijskom služenju, i zabrani rada sveštenicima koji na te proizvoljne promene nisu pristali.
Naravno, pravoslavne niko ne može primorati da idu u pounijaćene crkve. Ali, zarad lenjosti da se svoje čuva i za svoje bori, praznim opravdanjima da se treba reformisati, prihvatiti nekake svetske vrednosti, da ne treba dizati galamu, itd. sve će to proći. Kako je prošao narod, kako je otišla teritorija, otići će i vera. Plan je vrlo precizan, i ostvaruje se postepeno, kako je i predviđeno već dugi niz godina. Svi vidimo, svi znamo, a niko ništa ne radi. Možda tako i treba.
Potpuno ste u pravu. Žuti stubovi ruše poslednji stub srpstva.
Ma nije bilo zabune ni jednog trenutka, što se mene tiče odmah sam video da smo manje-više na istim talasnim dužinama.
@ Steva Nadrljanski
Svašta ste napisali i zamešali, verovatno da me malo mučite u pokušajima da nađem neku nit u Vašem komentaru. I pored najbolje volje, nisam u tome uspeo. Žao mi je,
Tako je sa neznanjem oduvek: ono je obavezni uslov paranoičnog aktivizma. Liturgijom se sad bave i oni koji nikad na istu nisu ni zalutali.
A sad smo saznali i da iza višedecenijskog neofilokalijskog pokreta kod nas stoji glavom Tadić.
Svašta ste napisali i zamešali, verovatno da me malo mučite u pokušajima da nađem neku nit u Vašem komentaru. I pored najbolje volje, nisam u tome uspeo. Žao mi je,
Eto, a ja mislio da sam bio više nego jasan.
Sve je OK, hteo sam samo da vam predložim da se u korist živog života (iako me niko nije pitao) manete shematizovanih konstrukata o "religiji" iz svog prvog komentara. Kao čoveku od izvesnog "religijskog" iskustva to mi se učinilo kao lutanje po nekakvom neprirodnom mraku.
"Kako bi Rajić i njegovi istomišljenici reagovali da niko nije došao na patrijarhovu sahranu, tj. da li bi, po istim merilima, to onda tumačili kao znak da je narod oduševljen Crkvom, nikada nećemo saznati,... Zato ćemo, nažalost, neizbežno saznati koja je sledeća gadost koju će Rajić i kompanija plasirati o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer oni ne nameravaju da odustanu od svog rata sa dominantnom srpskom religijom."
Nije ovde reč samo o sukobu sa SPC i pravoslavljem, kao "dominantnom srpskom religijom" (nažalost, Srbi koji su prešli na "nedominantne" religije, kao katoličanstvo i islam, sem par časnih izuzetaka, nisu odavno više Srbi). Ovde je reč o njihovom napadu na samog Boga! Verovatno Rajić&društvo ne bi imali ništa protiv toga da hiljade mladih skojevaca (ili neki drugi "žuti" ekvivalent" izađe na ulice pevajući: "Nosim kapu sa tri roga i ratujem protiv Boga"! Takva parada bila bi prikazana iz svih uglova, u brojnim terminima, a svi prigovori bi bili ućutkani pozivom na "pravo na različitost".
Rat protiv Boga nisu počeli borci i borkinje iz "kruga dvojke", niti njihovi crveni očevi, a neće ni taj rat okončati brzo.Cilj ovog rata je svođenje čoveka na potrošača, građanina, individuu okrenutu sebi i svojim zadovoljstvima. Rekao bih da SPC danas nije najviše ugrožena u BiH, Hrvatskoj, tzv. "državi kosova" ili Montenegru. Glavni napad na SPC danas je upravo u Srbiji, gde se odigrava proces ubijanja Boga u ljudima!
Sama SPC je oberučke to prihvatila iz mnogo razloga, od kojih širenje i jačanje uticaja u srpskom društvu a bogami i državi nije najmanji.
Međutim, na taj način se otvorila za sve vrste napada onih koji smatraju (a među njima sam i ja) da predsednici države, premijeri, ministri i šefovi najvećih partija ne bi smeli da pred važne odluke idu na konsultacije i blagoslov u Patrijaršiju.
Tako da, iako se uopšte ne slažem sa načinom na koji se vrši komentarisanje uticaja SPC, načinom koji ide na dušu i profesionalizam tih novinara-krstaša u borbi za "Srbiju evropskih vrednosti" (šta god to značilo), ostaje osnovni problem koji im daje dozu kredibiliteta, koju inače ne bi imali i koju koriste upravo da bi pokušali da "sahrane dva milenijuma", a iz neretko sasvim drugačijih pobuda.